О ПЛАВНУ

Плавно је насељено место града Книна, у Шибенско-книнској жупанији, у северној Далмацији, Република Хрватска.

Плавно је брдско подручје које се пружа правцем север-југ, на дужини од 14 километара и ширини око 7 километара. Стрме планине са којих стиже доста еродираног материјала, високе су у просеку око 1.000 метара, односно од 725 до 1.248 метара. Највиша планина је Бобија 1.248 метара, Орловица 1.201 метар, Гологлав 1.196 метара (Пљешивица 725 а Дебело брдо 740 метара). У близини је и планина Ком (1.003), која је југоисточни завршетак масива Велебит. То је и простор сучељавања Динаре и Велебита, смештен између две дислокационе зоне – долине Бутижнице на истоку и Зрмање на западу, па је тектонски веома активно.

Стене које окружују Плавањско поље формиране су у старијем делу мезозоика и тријасу. У Плавну, као и ширем подручју, доминирају пљесковити, тзв. прљави кречњаци који условљавају формирање растреситог земљишта, на којем су узгајане поједине пољопривредне културе, док су се у рудичастим кречњацима и бречама из периода креде, формирале девастиране шуме, макија и сиромашнији пашњаци.

Плавањско поље је у највећем делу плављено (отуд име селу и самом пољу), је неправилног кружног облика, укупне површине око 8 km², највише под ливадама. Плавањско поље је највише поље у регији, простире се на висини од 392 m на југу, у долини речице Радљевац, до 500 метара на супротном, северном делу (Зорићи).

Раседи, геолошка подлога и падавине условили су многобројне изворе и водотоке (више од 30), а негативна људска активност додатно је поспешила ерозију. Значајније шумске и пашњачке површине налазе се у вишим деловима.

Први поузданији подаци о српском насељавању Плавна (тадашње Србе млетачки и други извори називају најпре Рашанима, потом Босанцима, па Морлацима, односно Власима, Мавровласима и Моровласима), забележени су 1417. године, у време власти Млетачке републике.

У Шематизму из 1840. године, штампаном на италијанском језику, наводи се да је парохија Плавно имала 1.757 верника, а у Шематизму из 1912. године записано је да је било 2.456 православних верника.

Године 1991. (посљедњи попис пре операције Олуја) село је имало 1.720 становника, а око 30 становника живело је на km². 2001. године, у Плавну је било 266 становника. Према попису становништва из 2011. године, насеље Плавно је имало 253 становника.

ПРЕЗИМЕНА:

  • Алфиревић
  • Бурсаћ
  • Видовић
  • Вундук
  • Вукобрат
  • Грмуша
  • Грубор
  • Двокић
  • Дубајић
  • Ђурић
  • Зарач
  • Јапалак
  • Камбер
  • Кантар
  • Карановић
  • Кнежевић
  • Курајица
  • Новаковић
  • Опачић
  • Оруч
  • Пајић
  • Перић
  • Петровић
  • Родић
  • Русић
  • Савић
  • Тинтор
  • Торбица
  • Цвијановић
  • Шимић
  • Маринковић

Плавно је насеље са изразитим карактеристикама брдскопланинског краја, што је и условило да се од свих привредних, посебно пољопривредних грана, највише развијало сточарство, прие свега узгој тзв. ситног зуба (овчарство и козарство) и, углавном, средње интензивна обрада земље.

Црква светог Ђурђа у Плавну подигнута је 1618. године, а у њене зидове су уграђене средњовековне сполије. Иконостас је завршен око 1790. године, када је и црква обновљена. Иконостас је радио, у то време познати, иконописац Вуко Сударевић. Обновљена црква је постала много већа грађевина, са правоугаоним наосом, застртом таваницом и полукружном апсидом на истоку. Дограђен је и велики звоник са пирамидом, а ту је и највећи број сполија.

Поред цркве је приземна „братска кућа“ у којој је Доситеј Обрадовић основао прву школу у Плавну и почеком 1770. написао дело „Јижица“ или „Друга Доситеова буквица“.

ОСНИВАЧИ

Група Плавањаца је иницирала (оснивање) организовање и окупљање свих плавањаца који имају љубави према Плавну и Плавањцима да направимо организацију која неће делити Плавањце по ни једном другом осим: Има ли љубави у заинтересованом или нема.
Неће бити важно име, старост, школа, интелект, радно место, време боравка само љубав према Плавну и Плавњацима било на ком простору кугле земљине живе.

Биће неопходно да свој предлог ставе на овај сајт и аутоматски учествују у изградњи сајта и саме органзације. Новац ако немају није неопходно за издржавање љубави према Плавну и Плавњацима.

Зато: Добро дошли и на овај сајт и међу Плавањце.

Под условом да се не стидите имена и презимена (без псеудонима).

РАДИО АЛФАЕКС

Posvećen je svim ljudima dobre volje koji žele da se druže na jedan savremen način.